„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

субота, 30. јул 2011.

Око Соколово #29

Данас је 1119. дан жутократије.

Овај преглед ће силом прилика бити нешто краћи, јер су га прегазили догађаји - мислим превасходно на покушај самозваних власти НДК да преузму север окупиране покрајине, прво преко тзв. царинских пунктова а онда и даље. У тој мисији имају отворену подршку Империје, НАТО, већине земаља ЕУ - дакле, свих оних ”пријатеља и партнера” којима се жутократе толико удворавају. Сва срећа па су косовски Срби одлучни да се изборе за сопствени опстанак...

Милан Дамјанац пише како му Тачијев налет мирише на ”Олују.” Да је зависило од жутократије, тако би се и завршило, објашњава Жарко Јанковић. Сваком слободољубивом човеку је место на барикадама, како илуструје Александар Ђикић.

Зато се жутократија, та накарадна олигархија (како је описује Бранко Радун) толико и труди да на све начине спречи отпор Империји и њеним сателитима. Покоравање ЕУропству мора бити беспоговорно, безусловно, док од нас ништа не остане, пише Мирјана Бобић-Мојсиловић.

Један од елемената тог преумљавања је и тзв. РЕКОМ, некаква комисија за историјску истину коју би да предводе - и финансијама Империје располажу - невладничке перјанице типа Наташе Кандић. О каквој се стравичној превари ради, објашњава Остоја Симетић.

Док Хашим Тачи није кренуо да ”реинтегрише” Србе на Космету, жута штампа се бавила норвешким убицом Андерсом Брејвиком. Невладници су се утркивали да објасне како је ето и Брејвик кривица великосрпског национализма, Милошевића и деведесетих (!). Колико у томе има истине а колико личних интереса невладника, објашњава Жељко Цвијановић.

Брејвик је енигма утолико што се представља као конзервативац, десничар и противник мултикултизма, али је својим делима показао да у ствари дели (не)морал ЕУропских мултикултиста и тамошње варијанте жутократије. Радован Тврдишић упозорава да ће сада његов злочин бити употребљен као оправдање за прогон и забрану опозиције ЕУропском поретку.

Исмевање је далеко ефикасније оружје против жутократа и ЕУропства, као што примером показује Михаило Меденица; он је маркетиншке трикове Друга Боте опевао у епу ”Орање краљевића Бориса”.

На памет ми пада да је жутократија у ствари свим својим непочинствима урадила нешто добро (сасвим ненамеро!): довела је људе до спознаје у каквим су заблудама живели, какве су им све илузије продавали за скупе паре. Ако имате мало времена, прочитајте анализу социјализма коју је написао Радивоје Огњановић. Много шта ће вам бити јасно.

Завршио бих коментаром који је дан-два пред Тачијев напад написао Ђоко Кесић, о томе шта нам је све ”свет” донео - углавном лоше. Завршава тако што спомиње успех математичара на такмичењу у Холандији, један од многих који се жутократе труде да обезвреде. Јер ”свет нам ништа неће дати. Отеће.” А они су агенти те отимачине. Док још могу.

Нема коментара: