Корак напред

Војвода Радомир Путник

Када је у октобру 1912. почео рат између Балканског савеза и Османског царства, западноевропски посматрачи су очекивали турску победу. У њиховим очима, Турци су имали предност у свему, од бројности и савременог наоружања, до официра које су школовали западноевропски инструктори. Никакву пажњу нису обраћали на морал зараћених страна, односно да су се савезници борили за слободу своје сабраће и освету за дуге векове робовања. Суочено с том мотивацијом, али и ратничком вештином савезничких војсковођа попут Радомира Путника, турско оружје је изневерило очекивања Запада.

Било је то време када се Србија никоме није извињавала што постоји. Када је ослобађање окупираних територија било сасвим нормална ствар. Када се веровало у слободу, част и поштење, а исту дневницу имали и војводе и поручници.  

Време можда јесте неповратно, али вредности тог времена итекако могу да се врате. Једино они који их се плаше тврде да је то немогуће. Први корак на том путу је израз поштовања према славним прецима, чијих подвига тек треба да постанемо достојни. Отуд и шетња захвалности која ће у подне 24. октобра кренути пут гроба војводе Радомира Путника.

Овде вреди истаћи и да организатори шетње нису једноумни, већ су имали итекакве међусобне размирице. Али слажу се око потребе да Србија буде слободна и да поново постане достојна своје историје. Ето, раде заједно на том циљу, и сопственим примером показују како се живе идеали за које се залажу. А то је лекција од које не треба само да стрепе душмани, већ да нешто науче и сви који се називају родољубима.