„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

понедељак, 10. јун 2013.

Око Соколово, ванредно издање

Око Соколово, бр. 74
српски извиђач Драгутин Матић, 1912
(фото: Самсон Чернов)
Као што сам напоменуо на крају 73. издања „Ока“, крајем маја и почетком овог месеца био сам на путу, без прилике да ажурирам утиске о прочитаним текстовима. Ево шта ми је привукло пажњу у том периоду.

Дејан Мировић је писао о ратнику, философу и писцу Марку Миљанову.

Игор Бојков указао је на наравоученије сламања Србије.

Саша Ставретовић писао је о расколу између политичара и народа, док је Жељко Цвијановић дешифровао србијанство Државног Дна.

Мило Ломпар говорио је о неопходности националне интелигенције. Јер без ње, Србија ће се „бранити“ у покрајини Малија Бонга-Бонга, али не и на Косову, како вели Мирослав Лазански. 

Ђорђе Вукадиновић осврнуо се на „преокрет“ државног дна. Скоро да човеку буде жао ЛДП, надовезује се Александар Павић - украдоше им платформу!

Велибор Џомић претечу Бриселског „споразума“ види у аустроугарског анексији БиХ, док Борис Алексић тврди да је тзв. споразум покушај Запада да Русију склони са Балкана. О „гаранцијама“ НАТО и ЕУ писао је Бранко Жујовић - додавши недељу дана касније објашњење стварне улоге коју је Србији доделила ЕУ.

Милош Јовановић се супротставио ЕУропском булажењењу вицепремијера вУЧКа, а Драгана Трифковић је показала да се споразум Државног Дна са Русијом користио само њиховим западним господарима.

Душан Ковачев писао је о сепаратистичкој политизацији националних заједница у Војводини.

Јаша Алмули подсетио је на страхоте НДХ, а Бранко Радун да фашизам живи и данас, и то под маском антифашизма.

Александар Ђикић описао је Србију као „Фарму Великог Брата“. На то је личио и покушај Државног Дна да за самопромоцију узурпира укоп чланова краљевске породице на Опленцу, али су звиждуци окупљених показали да у томе нису успели, пише Александар Костић.

Слободан Антонић назвао је политику Државног Дна „нормализацијом издаје“.

Владимир Димитријевић осврнуо се на поруку руског патријарха Кирила.

А Петар Анђелковић разматрао је митове и заблуде о Југославији, Европи и Русији.

За сада, толико - до следећег, редовног „Ока“.

Нема коментара: